DISKUS HERNIJA – simptomi, uzroci, dijagnoza, lečenje

 

SIMPTOMI I UZROCI

Kratak pregled – rezime:

Diskus hernija se odnosi na problem diskusa koji se nalazi između pršljenova koji su naslagani jedan na drugi i zajedno čine vašu kičmu. Kičmeni disk ima oblik kao „krofna“ sa mekim unutrašnjim delom i malo tvrđom spoljašnošću.

Slika 1. Hernirani disk

Diskus hernija se javlja kada mekši deo, takozvani „žele“ diska probije spoljašnost diska. Najčešće ima oblik suze. Diskus hernija može iritirati okolne nerve što izaziva bol, trnjenje ili slabost u rukama ili nogama. Sa druge strane mnogi ljudi ne doživljavaju nikakve promene ili bolove usled diskus hernije. Većini ljudi sa diskus hernijom nije neophodna operacija da bi se rešio problem.

Simptomi:

Većina herniranih diskova se javlja u donjem delu leđa (lumbalni deo kičme), mada se mogu javiti i u vratnom delu (cervikalni deo kičme), i u torakalnom, izmedju cervikalnog i lumbalnog dela). Najčešći znaci ili simptomi diskus hernije su:

• Bol u ruci ili nozi: Ako je vaša diskus hernija u donjem delu leđa, obično ćete osećati najintezivniji bol u gluteusu, butini ili donjem delu noge. Može takođe obuhvatiti i deo stopala. Ako je vaša diskus hernija u vratu, bol će najintezivniji biti u ramenu i ruci. Ovaj bol može „sevnuti“ u vašu ruku ili nogu kada kašljete, kijate ili pomerate kičmu u određeni položaj.
• Ukočenost ili trnjenje: Ljudi koji imaju diskus herniju često osećaju ukočenost ili trnjenje u delu tela gde prolazi pogođeni nerv.
• Slabost: Mišići koji su povezani sa pogođenim nervom imaju tendenciju slabljenja. To može dovesti do sprečavanja ili ometanja vaše sposobnosti za podizanje ili držanje stvari.

– Takođe možete imati diskus herniju, a da toga niste ni svesni. Diskus hernija se vidi na snimku kičme i kod ljudi koji nemaju simptome problema sa diskom.

Kada potražiti pomoć lekara:

Potražite lekarsku pomoć ako vam se bol u vratu ili leđima spušta niz ruku ili nogu, ako osećate ukočenost, trnjenje ili slabost.

Uzroci:

Diskus hernija je najčešće rezultat postepenog habanja ili degeneracije diska tokom starenja. Dok starite vaši diskovi gube deo tečnosti. To ih čini manje fleksibilnim i sklonijim oštećenjima, čak i sa malim opterećenjem ili  uvijanjem.

Većina ljudi ne može da utvrdi tačan uzrok diskus hernije. Ponekad koristeći mišiće leđa, umesto mišiće nogu i butina za podizanje teških predmeta, može dovesti do diskus hernije, kao i kod uvijanja ili okretanja za vreme podizanja tereta. Retko neki traumatični događaj, kao što je pad ili udarac u leđa, može prouzrokovati diskus herniju.

Faktori rizika:

Faktori koji mogu uvećati rizik od diskus hernije su:

• Težina: Prekomerna telesna težina izaziva dodatni stes na diskove u lumbalnom delu leđa.
• Zanimanje: Ljudi sa fizički zahtevnim poslovima imaju veći rizik od problema sa leđima. Učestalo podizanje, guranje, bočno savijanje i uvrtanje takođe može povećati rizik od diskus hernije.
• Genetika: Neki ljudi nasleđuju predispoziciju za razvoj diskus hernije.

Komplikacije:

Kičmena moždina se ne proteže do kraja donjeg dela vašeg kičmenog kanala. Malo ispod vašeg struka, kičmena moždina se deli u grupu dugih nervih korena (cauda equina) koji podsećaju na konjski rep. Retko diskus hernija može da pritisne ceo nervni koren. Hirurgija možda bude potrebna u slučaju da bi se izbegla trajna slabost ili paraliza.

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako imate:

• Ubrzavanje simptoma: Bol, ukočenost ili slabost može se povećati do te mere da ne možete obavljati svoje svakodnevne aktivnosti.
• Disfunkciju bešike ili creva: Ljudi koji imaju sindrom „cauda equina“ mogu imati poteškoće prilikom uriniranja, čak i sa punom bešikom.
• Sedalna anestezija: Ovaj progresivni gubitak osećaja utiče na područije koje bi dotaklo deo za sedenje – unutrašnja bedra, zadnji deo nogu i područije oko rektuma.

Prevencija:

Da bi ste sprečili pojavu diskus hernije:

• Vežbanje: Jačanje mišića trupa pomaže u stabilizaciji i podršci kičme.
• Održite dobar položaj: Dobar položaj smanjuje pritisak na vašu kičmu i diskove. Držite leđa pravo, naročito ako sedite duži vremenski period. Pravilno podižite teške predmete radeći vašim nogama – a ne leđima – većinu posla.
• Održavajte zdravu/normalnu telesnu težinu: Prekomerna težina pravi veći pritisak na kičmu i diskove, što ih čini podložnijim herniji diska.

 

DIJAGNOZA I LEČENJE

Dijagoza:

Tokom fizičkog pregleda, vaš lekar će proveriti osetljivost vaših leđa. Lekar će od vas zatražiti da legnete ravno na leđa i pomerate noge u različite položaje kako bi utvrdili uzrok bola. Vaš lekar može uraditi i neurološki pregled da proveri vaše:

• Reflekse,
• Mišićnu snagu,
• Sposobnost hodanja,
• Sposobnost da osećate lake dodire, ubode ili vibraciju.

U većini slučajeva diskus hernije, fizički pregled i medicinska istorija su sve što je potrebno za dijagnozu. Ako vaš lekar sumnja na nešto drugo ili ima potrebe da vidi koji su nervi pogođeni, može uraditi jedan ili više sledećih testova:

Snimanje:

• Rtg: Običan rendgenski snimak ne otkriva diskus herniju, ali se može uraditi kako bi se isključili drugi uzroci bolova u leđima, kao što su infekcija, tumor, krivina kičme i položaj ili slomljena kost.
• CT skerniranje: CT skener izvodi seriju rendgenskih zraka iz različitih pravaca i zatim ih kombinuje kako bi stvorio slike poprečnog preseka kičme i strukture oko nje.
• Magnetna rezonanca (MRI): Radio talasi i jako magnetno polje koriste se za stvaranje slika unutrašnje strukture vašeg tela. Ovaj test se može koristiti za potvrđivanje lokacije diskus hernije i uvida i to koji su nervi pogođeni.
• MGT ili mijelografija: Ubaci se boja (kontrastni materijal) u kičmenu tečnost, a zatim se izvrši snimanje rendgenskim zracima. Ovaj test može pokazati pritisak na kičmenu moždinu ili nerv usled više herniranih diskova ili drugih stanja.

Nervni testovi:

Elektromioneurografija EMNG pomoću koje se može odrediti kretanje elektricnih impulsa duž nervnog tkiva. Ovo može pomoći da se utvrdi lokacija oštećenog nerva.

Lečenje:

Konzervativno lečenje – uglavnom izbegavanje bolnih pozicija i pridržavanje planiranog vežbanja i režim lekova protiv bola – ublažava simptome kod većine ljudi u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Lekovi:

• Lekovi protiv bolova: Ako je vaš bol blag do umeren, vaš lekar vam može prepisati lekove iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (kao što su ibuprofen ili naprokseniz)
• Opojna sredstva: Ukoliko se bol ne smanji pomoću lekova koji se izdaju bez recepta, lekar može prepisati kombinaciju oksikodona-acetaminofena u kraćem vremenskom periodu. Pospanost, mučnina , konfuzija i „zatvor“ su moguća neželjena dejstva ovih lekova.
• Antikonvulzivi: Lekovi prvobitno namenjeni da kontrolišu napade, takođe mogu biti korisni u lečenju uklještenog nerva izazvanog diskus hernijom.
• Za opuštanje mišića: Mišićni relaksanti se takođe mogu prepisati ako imate mišićni spazam. Pospanost i ošamućenost su uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova.
• Injekcije kortizona: Kortikosteroidi koji smanjuju upalu mogu se dati putem injekcije direktno u područje oko kičmenih nerava. Snimak kičme može pomoći u preciznijem mestu uboda. Povremeno se može pokušati sa lekom i oralnim putem da bi se smanjio otok i upala.

Terapija:

Ako vaš bol nije rešen u roku od nekoliko nedelja, vaš lekar može predložiti fizikalnu terapiju. Fizioterapeut će vam pokazati vežbe i držanje koje treba da minimizuju bolove izazvane diskus hernijom.

Dekompresija:

Jedan od najstarijih načina lečenja bolova u leđima i diskus hernije. Ranije se to radilo istezanjem ili viseći naglavačke. Danas postoje savremene metode, kao što je dekompresioni sto gde se obično rade terapije 10 u nizu. Druga alternativa su dekompresioni pojasevi, koje možete koristiti svakodnevno, bilo kad i bilo gde https://www.boloviuledjima.rs/proizvod-kategorija/proizvodi/vazdusni-pojas-za-dekompresiju/

Operacija:

Veoma malom broju ljudi sa diskus hernijom je eventualno potrebna operacija. Vaš lekar može predložiti operaciju ako konzervativno lečenje ne uspe da poboljša vaše stanje nakon šest nedelja, naročito ako se nastavi osećaj:

• ukočenosti ili slabosti,
• teškoće prilikom sedenja ili hodanja,
• gubitak kontrole nad bešikom ili crevima.

Slika 2. Operacija diskus hernije

U većini slučajeva, hirurzi mogu ukloniti samo deo diska koji „štrči“. Retko se može desiti da mora da se ukloni i ceo disk. U tom slučaju pršljenovi će morati da se spoje metalnim vezama, da bi se obezbedila stabilnost kičme. U nekim retkim slučajevima može se predložiti i ugradnja veštačkog diska.

Alternativna medicina:

Neki alternativni i komplementarni medicinski tretmani mogu pomoći da se olakšaju hronični bolovi u leđima:

• Kiropraktika: Utvrđeno je da nameštanje kičme može biti efikasno za bolove u leđima koji su trajali najmanje mesec dana. Retko, tretman kirpraktičara na vratu može izazvati određene posledice.
• Akupunktura: Iako su rezultati skromni, čini se da akupunktura prilično olakšava hronični bol u leđima i vratu.
• Masaža: Ova ručna terapija može pružiti kratkoročnu pomoć ljudima sa hroničnim bolom u donjem delu leđa.
• Joga: Kombinacijom fizičke aktivnosti, vežbe disanja i meditacije, joga može poboljšati funkcionisanje i ublažiti hronični bol kod nekih ljudi.

Način života i kućno lečenje:

• Uzimajte lekove za ublažavanje bolova: Lekovi bez recepta, kao što su ibuprofen ili naproksen mogu pomoći u smanjenju bola povezani sa diskus hernijom.
• Koristite toplotu ili hladnoću: U početku hladni oblozi mogu da se koriste za ublažavanje bolova i upale. Posle nekoliko dana, možete da pređete na tople obloge koji će da omoguće olakšanje i udobnost.
• Izbegavajte previše odmaranja u krevetu: Previše ležanja u krevetu može prouzrokovati krute zglobove i slabost mišića, što može komplikovati vaš oporavak. Umesto toga, odmorite se u položaju koji vam odgovara 30 minuta, a posle toga idite u kraće šetnje ili radite neki lakši kućni posao.

Još informacija možete pogledati na sajtu Wikipedie  https://sh.wikipedia.org/wiki/Diskus_hernija