BOL U LEĐIMA – simptomi, uzroci, dijagnoza, lečenje

BOL U LEĐIMA – simptomi, uzroci, dijagnoza, lečenje

 

Simptomi i uzroci

Pregled

Bol u leđima je najčešći razlog odsustva sa posla i potrebe za lečenjem. Može biti veoma neugodan i izazvati opštu slabost organizma.

Može se javiti kao posledica povrede, raznih aktivnosti ili nekih drugih zdravstvenih razloga. Bol u leđima može uticati na ljude svih starosnih doba, iz različitih razloga. Kako ljudi stare, šansa za razvoj bolova u donjem delu leđa povećava se zbog faktora kao što su profesionalno zanimanje ili degenerativne bolesti diska.

Bolovi u donjem delu leđa mogu biti povezani sa kostima lumbalne kičme, diskova između pršljenova, ligamenata oko kičme i diskova, kičmene moždine i nerava, mišića donjih leđa, abdomenalnih i karličnih unutrašnjih organa i kože oko lumbalnog područja.

Bol u gornjem delu leđa može se javiti usled poremećaja aorte, tumora u grudima ili upalnog procesa kičme .

 

Uzroci:

Čovekova leđa sastoji se od kompleksne strukture mišića, ligamenata, tetiva, diskova i kostiju, koji zajedno rade za podršku telu i omogućavaju nam da se krećemo.

Segmenti kičme ublaženi su podmetačima poput hrskavica nazvani diskovima.

Problemi sa bilo kojom od ovih komponenti mogu dovesti do bolova u leđima. U nekim slučajevima bola u leđima, njegov uzrok ostaje nejasan.

Oštećenje može biti rezultat istegnuća, zdravstvenog stanja, lošeg položaja.

Istegnuće:

Bol u leđima najčešće potiče od naprezanja, napetosti ili povreda. Česti uzroci bolova u leđima su:

  • istegnutost mišića ili ligamenata,
  • mišićni spazam,
  • napetost mišića,
  • oštećeni diskovi,
  • povreda, prelomi ili padova.

Aktivnosti koje mogu dovesti do istegnuća ili spazma uključuju:

  • podizanje nečega,
  • podižući nešto previše teško,
  • čineći nagli i neugodan pokret.

Strukturni problemi:

Brojni strukturni problemi mogu takođe rezultovati bolovima u leđima.

  • Naprsli disk: Između svakog pršljena u kičmi se nalazi disk. Ako dođe do oštećenja diska, javiće se pritisak na nerv, što može dovesti do bolova u leđima.
  • Ispupčeni diskovi : Na isti način kao i kod rupture diska, ispupčeni disk takođe može dovesti do većeg pritiska na nerv.
  • Išijas: Oštar i streljački bol prolazi kroz gluteus i niz nogu, uzrokovan ispupčenim ili oštećenim diskom koji pritiska nerv.
  • Artritis: Osteoartritis može izazvati probleme sa zglobovima u kukovima, donjim leđima i drugim mestima. U nekim slučajevima, prostor oko kičme se sužava. Ovo je poznato kao spinalna stenoza.
  • Abnormalna krivina kičme: Ako je krivina kičme neuobičajena, može izazvati bol u leđima. Primer je skolioza , u kojoj se kičma krivi na stranu.
  • Osteoporoza: Kosti, uključujući i pršljenove kičme, postaju krte i porozne, povećavajući mogućnost frakture .
  • Problemi sa bubrezima : kamen u bubregu ili infekcija bubrega mogu takođe izazvati bolove u leđima.

Pokret i položaj:

Bol u leđima takođe može biti rezultat nekih svakodnevnih aktivnosti ili lošeg položaja. Usvajanje veoma lošeg položaja sedenja prilikom korišćenja računara može dovesti do povećanih problema sa leđima i ramenima tokom vremena.

Primeri uključuju:

  • uvijanje,
  • kašljanje ili kijanje,
  • napetost mišića,
  • preterano istezanje,
  • nespretno savijanje duži vremenski period,
  • guranje, povlačenje, podizanje ili nošenje,
  • stajanje ili sedenje duže vreme,
  • naprezanje vrata unapred, na primer pri vožnji ili korišćenju računara,
  • duga vožnja bez pauze, čak i kad niste povijeni,
  • spavanje na dušeku koji ne podržava telo i drži kičmu ravno.

Drugi uzroci:

Razni medicinski uslovi mogu takođe dovesti do bolova u leđima.

  • Sindrom Kauda ekvina: kompresija snopa korena kičmenog nerva u nivou ispod završetka donjeg kraja kičmene moždine. Simptomi uključuju tup bol u krsnom, glutealnom i perinealnom predelu. Ponekad postoje poremećaji funkcije creva i bešike.
  • Tumor kičme: tumor na kičmi može pritisnuti nerv, što dovodi do bolova u leđima.
  • Infekcija kičme: groznica i temperatura, toplo područje na leđima može biti usled infekcije kičme.
  • Druge infekcije: upalni proces karlice, infekcija bešike ili bubrega takođe mogu dovesti do bolova u leđima.
  • Poremećaji spavanja: Pojedinci sa poremećajima spavanja imaju veći rizik od bolova u leđima, u poređenju sa drugima.
  • Herpes: Infekcija koja može uticati na nerve može dovesti do bolova u leđima. To zavisi od toga koji nervi su pogođeni.

 

Faktori rizika:

Sledeći faktori su povezani sa povećim rizikom razvoja bola u leđima:

  • profesionalne aktivnosti,
  • trudnoća,
  • veći deo života provodite sedeći,
  • loše fizičko stanje,
  • starije godine,
  • gojaznost i višak telesne težine,
  • pušenje,
  • naporno fizičko vežbanje ili rad, naročito ako se radi nepravilno,
  • genetski faktori,
  • medicinska stanja, kao što su artritis i kancer.

 

Bol u donjem delu leđa takođe je češći kod žena nego kod muškaraca, verovatno zbog hormonskih faktora. Stres , anksioznost i poremećaji raspoloženja takođe su povezani sa bolovima u leđima.

 

Simptomi:

Glavni simptomi bola u leđima je bol koji se može naći u bilo kom delu leđa, a ponekad se spušta sve do zadnjice i nogu. Neki problemi sa leđima mogu izazvati bol u drugim delovima tela, u zavisnosti od pogođenih nerava.

Bol često nestaje bez lečenja, ali ako se to ne dogodi, bilo ko od ljudi koji imaju sledeće simptome treba da poseti svog doktora:

  • gubitak težine,
  • groznica,
  • zapaljenje ili otok na leđima,
  • uporni bolovi u leđima, gde ležanje ili odmor ne pomaže,
  • bol niz noge,
  • bol koji doseže ispod kolena,
  • nedavna povreda, udarac ili trauma na leđima,
  • urinarna inkontinencija,
  • teškoće uriniranja,
  • fekalna inkontinencija ili gubitak kontrole nad pokretima creva,
  • utrnulost oko genitalija,
  • utrnulost oko anusa,
  • utrnulost oko zadnjice.

 

Kada treba posetiti doktora

Treba potražiti medicinsku pomoć ako doživite bilo kakvu ukočenost ili peckanje, ili ako imate bolove u leđima koji se:

  • ne popravlja se uz odmor,
  • nakon povrede ili pada,
  • sa trnjenjem u nogama,
  • sa slabostima,
  • sa groznicom,
  • sa neobjašnjivim gubitkom težine.

 

Dijagnoza:

Doktor će obično moći da dijagnostikuje bol u leđima nakon što vas ispita u vezi simptoma i izvrši fizički pregled.

Snimanje i drugi testovi mogu biti potrebni ako:

  • je bol u leđima posledica povrede,
  • možda postoji osnovni uzrok koji treba tretirati,
  • bol se nastavlja tokom dugog perioda.

– Rtg, MRI ili CT skener mogu dati informacije o stanju mekih tkiva u leđima.

  • Rtg zraci mogu pokazati stanje kostiju i otkriti znake artritisa ili slomljenih kostiju, ali ne mogu otkriti oštećenja u mišićima, kičmenoj moždini, živcima ili diskovima.
  • MRI ili CT skeniranje može otkriti hernirane diskove ili probleme sa tkivom, tetivama, živcima, ligamentima, krvnim sudovima, mišićima i kostima.
  • Skeneri kostiju mogu otkriti tumore kostiju ili kompresione prelome uzrokovane osteoporozom . Kontrastno sredstvo se ubrizga u venu. Ono se skuplja oko kostiju i pomaže doktoru da otkrije probleme sa kostima pomoću posebne kamere.
  • Elektromiografija ili EMG meri električne impulse proizvedene od strane živaca kao odgovor mišića. To može potvrditi kompresiju nerva, koja može doći kod herniranog diska ili kičmene stenoze.

*Doktor može takođe naručiti krvni test ako se sumnja na infekciju.

 

Hronični ili akutni bol?:

Bol u leđima je kategorisan u dve vrste :

  • Akutni bol počinje iznenada i traje do 6 nedelja.
  • Hronični ili dugotrajni bol se razvija u dužem vremenskom periodu, traje više od 3 meseca i izaziva stalne probleme.

Ako osoba ima povremene napade intenzivnijeg bola i prilično kontinuiranog blagog bola u leđima, doktoru može biti teško da utvrdi da li imaju akutni ili hronični bol u leđima.

 

Tretman:

Bol u leđima obično se rešava pomoću odmora i kućnih lekova, ali ponekad je neophodno lečenje.

Domaći tretmani

Lekovi za ublažavanje bolova (OTC), obično nesteroidni antiinflamatorni lekovi ( NSAID ), kao što je ibuprofen, mogu osloboditi neugodnost. Korišćenje vrućih obloga ili hlađenje ledom na bolno područje, takođe može smanjiti bol.

Odmaranje od naporne aktivnosti može pomoći, ali kretanje će olakšati krutost, smanjiti bol i sprečiti slabljenje mišića.

Medicinski tretman

Ako kućni tretmani ne ublaže bol u leđima, lekar može da preporuči lekove, fizikalnu terapiju ili oboje.

  • Fizikalna terapija: Primena toplote, leda, ultrazvuka i električne stimulacije – kao i neke tehnike opuštanja mišića u leđima i mekim tkivima – može pomoći u ublažavanju bola.

Kako se bol poboljšava, fizioterapeut može uvesti i vežbe fleksibilnosti i snage za leđa i abdominalne mišiće. Tehnologije za poboljšanje držanja takođe mogu pomoći.

Pacijent će biti podstaknut da redovno vežbe, čak i nakon što bol nestane, kako bi se sprečilo ponavljanje bolova u leđima.

  • Inekcije kortizona: Ukoliko druge opcije nisu efikasne, kortizon se može primiti u epiduralni prostor, oko kičmene moždine. Kortizon je antiinflamatorni lek. Pomaže u smanjenju upale oko nervnih korena. Inekcije se mogu koristiti i za ukočenu oblast za koju se misli da izaziva bol.
  • Botoks: Botoks, prema nekim ranijim studijama, smatra se da smanjuje bol paralizujući ispucane mišiće u grču. Ove inekcije su efikasne oko 3 do 4 meseca.
  • Rastezanje – dekompresija : Kaiševi i tegovi se koriste za rastezanje leđa. Ovo može dovesti do toga da se hernirani disk vrati u svoj prvobitni položaj. Takođe može da ublaži bol, ali samo dok se primenjuje istezanje.
  • Kognitivna ponašanja (CBT): CBT može pomoći u upravljanju hroničnim bolovima u leđima podstičući nove načine razmišljanja. Može uključiti tehnike relaksacije i načine održavanja pozitivnog odnosa. Studije su otkrile da pacijenti sa CBT imaju tendenciju da postanu aktivniji i da vežbaju, što rezultira manjim rizikom od ponovnog bola u leđima.

Komplementarne terapije:

Komplementarne terapije mogu se koristiti uz konvencionalne terapije ili samostalno.

Kiropraktika, osteopatija, shiatsu i akupunktura mogu pomoći u otklanjanju bolova u leđima, kao i ohrabrivanju pacijenta da se opusti.

  • Osteopat se specijalizuje za lečenje skeleta i mišića.
  • Kiropraktičar tretira probleme zglobova, mišića i kostiju. Glavni fokus je kičma.
  • Šiacu , poznat i kao terapija pritiska prstiju, predstavlja vrstu masaže u kojoj se vrši pritisak na energetske linije u telu. Shiatsu terapeut primenjuje pritisak prstima, palčevima i laktovima.
  • Akupunktura potiče iz Kine. Sastoji se od ubacivanja finih igala u određene tačke u telu. Akupunktura može pomoći organizmu da oslobodi svoje prirodne lekove protiv bolova – endorfine – kao i stimuliše nervno i mišićno tkivo.
  • Joga uključuje specifične pozicije, pokrete i vežbe za disanje. Neke mogu pomoći u jačanju mišića u leđima i poboljšanju držanja. Treba voditi računa da vežbe ne pogoršaju stanje i pojačaju bol u leđima.

 

Studije o komplementarnim terapijama dale su mešovite rezultate. Neki ljudi su imali značajnu korist, dok drugi nisu. Važno je, prilikom razmatranja alternativnih terapija, koristiti kvalifikovanog terapeuta.

Transkutna električna stimulacija nerva (TENS) je popularna terapija za pacijente sa hroničnim bolovima u leđima. TENS mašina isporučuje male električne impulse u telo kroz elektrode koji se stavljaju na kožu.

Stručnjaci smatraju da TENS ohrabruje telo da proizvodi endorfine i blokira signale bolova koji se vraćaju u mozak.

TENS mašinu treba koristiti pod uputstvom lekara ili zdravstvenog radnika.

Ne treba je koristiti ako osoba:

  • ima pejsmejker,
  • ima istoriju bolesti srca.

Hirurgija:

Hirurgija koja se primenjuje za bolove u leđima je veoma retka. Ako pacijent ima diskus herniju, operacija može biti opcija, naročito ako postoji stalni bol i pritisak na nerv što može dovesti do slabosti mišića.

Primeri hirurških procedura uključuju:

  • Fuzija : Dva pršljena spajaju se zajedno, a među njima je umetnut koštani graft/stent. Pršljenovi su pričvršćeni zajedno sa metalnim pločama, šrafovima ili kavezima. Postoji znatno uvećan rizik od nastanka artritisa koji se kasnije razvija u susednim pršljenovima.
  • Veštački disk : ubačen je veštački disk; on zamenjuje jastuk između dva pršljena.
  • Diskektomija: deo diska može biti uklonjen ako je iritantan ili pritiska nerv.
  • Delimično uklanjanje pršljena: Mali deo pršljena može se ukloniti ukoliko je priklještena kičmena moždina ili živci.

 

Prevencija:

Koraci za smanjenje rizika od bolova u leđima uglavnom se sastoje od adresiranja nekih faktora rizika.

Vežbanje : Redovno vežbanje pomaže u izgradnji snage i kontroli telesne težine . Kontrolisane, pod nadzorim aerobne aktivnosti sa niskog intenziteta mogu povećati zdravlje srca bez naprezanja. Pre početka bilo kog programa vežbanja razgovarajte sa vašim lekarom.

Postoje dve glavne vrste vežbi koje ljudi mogu da urade kako bi smanjili rizik od bola u leđima:

  • Vežbe snage za abdominalne i leđne mišiće, pomažu u jačanju mišića koji štite leđa.
  • Trening fleksibilnosti ima za cilj poboljšanje fleksibilnosti, uključujući kičmu, kukove i gornji deo nogu.

 

Ishrana : Uverite se da vaša dijeta sadrži dovoljno kalcijuma i vitamina D , jer to je potrebno za zdravlje kostiju. Zdrava ishrana takođe pomaže u kontroli telesne težine.

Pušenje : Znatno veći procenat pušača ima bolove u leđima u odnosu na nepušače istog uzrasta, visine i težine.

Telesna težina : Težina ljudi koju nose utiče na rizik od razvoja bola u leđima. Razlika u riziku od bolova u leđima kod gojaznih osoba i osoba sa normalnom težinom je značajna. Ljudi koji nose veću težinu u predelu stomaka u odnosu na zadnjicu i predelu kuka takođe su pod velikim rizikom.

Položaj prilikom stajanja : Proverite da li imate neutralnu poziciju karlice. Stojte uspravno, glavu okrenuta prema napred, leđa pravo, i ravnomerno rasporedite svoju težinu na obe noge. Držite noge pravo i glavu u liniji sa kičmom. Ako redovno koristite računar, važno je osigurati da imate stolicu sa dobrom podrškom za leđa i da usvojite dobar položaj i položaj glave.

Položaj prilikom sedenja : Dobro stolica za rad treba da ima dobru podršku za leđa, naslone za ruke i okretnu podlogu. Kada sedite, pokušajte da održite nivo kolena i kukova i držite noge ravne na podu ili koristite podnožje za noge. Bilo bi idealno da budete u stanju da sedite uspravno uz podršku za leđa. Ako koristite tastaturu, uverite se da su laktovi pod pravim uglom i da su vaši podlaktice horizontalni.

Podizanje : Kada podižete stvari, koristite noge da biste podizali, a ne leđa.

Držite leđa što ravnije možete, držite noge odvojene, jednom nogom malo napred, da biste mogli održati ravnotežu. Savijte se samo u kolenima, držite težinu blizu tela i ispravljajte noge dok menjate položaj leđa što je moguće manje.

Povlačenje leđa na početku je neizbežno, ali kada savijate leđa, pokušajte da se suviše ne sagnete, i pokušajte da zategnute stomačne mišiće tako da se karlica povuče. Najvažnije je da ne ispravljate noge pre podizanja jer ćete tako koristiti samo leđa za podizanje.

Nemojte istovremeno podizati i okretati se: ako je nešto posebno teško, pogledajte da li možete da ga podignete s nekim drugim. Dok podižete nastavite da gledate pravo napred, a ne gore ili dole, tako da su leđa i vrat poput neprekidne linije sa kičmom.

Pomeranje stvari: Bolje je za vaša leđa da gurate stvari preko poda, koristeći snagu noge, umesto da ih vučete.

Obuća: ravne cipele smanjuju opterećenje na leđa.

Vožnja : Važno je imati odgovarajuću podršku za leđa. Uverite se da su retrovizori pravilno pozicionirani, tako da se ne treba okretati. Pedale treba da budu ravno ispred nogu. Ako ste na dugom putu, imajte puno pauza. Izađite iz kola i prošetajte okolo.

Krevet: Treba da imate dušek koji drži kičmu ravnom, dok istovremeno podržava težinu vaših ramena i zadnjice. Koristite jastuk, ali ne i onaj koji primorava vaš vrat u strm ugao.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *